Електрохируршки генератори су уређаји који производе струје различитих таласних облика погодних за хируршку примену. Најранији електрохируршки генератори користили су систем варничења како би произвели високо пригушену високофреквентну струју. Убрзо након тога уведени су генератори вентила (вакуумске цијеви), који су могли производити глатке, синусне струје, погодне за резање ткива. Цевни генератор је од тада замењен савременим, чврстим генератором. Свећица и полупроводнички генератори су два типа у савременој употреби. Чврсти агрегати производе коагулациони таласни облик користећи транзисторе и компоненте чврстог стања за стварање високонапонских рафала струје. Генератори искришта стварају пригушене струје високог напона пражњењем плоча распоређених у ваздуху. Системи са размаком варница нису у стању да произведу пригушену струју сечења.
Иако чврсти агрегати могу произвести вршне напоне веће од 10.000 волти, за разлику од јединица са искрењем, они обично не могу одржати исти ниво излазне снаге при високим импедансним оптерећењима, као при раду у флуидном окружењу.
Резне и коагулационе струје производе се од два независна генератора садржана у ЕСУ. Супротно популарном схватању, мешане струје из чврстог електрохируршког система производе генератор резне струје и састоје се од једноставног, пригушеног таласног облика, модулације много мање драстичног од коагулационе струје. Ранији модели, као што су комбиновани генератори варничења/вентила, комбиновали су излазе генератора резања и генератора коагулације како би се произвео мешани таласни облик са много већом кореном средње снаге. У оба случаја, жељени ефекат је омогућити стандардној електроди да чисто подели ткиво, док изазива довољан термички ефекат за стварање хемостазе.